Naslovna > Srbija Danas > Ekonomija > Firme na naplatu čekaju 50 dana

Firme na naplatu čekaju 50 dana

BEOGRAD – Kompanije u Srbiji pokazuju generalno lošu praksu plaćanja, svaki treći račun se ne plaća na vreme, a nakon isteka roka plaćanja, kompanije u proseku 50 dana čekaju na naplatu, pokazuje danas prezentovano istraživanje “Evropske navike plaćanja” kompanije EOS Matriks.

“Kada klijenti propuste rok plaćanja, kompanije u proseku moraju da čekaju 50 dana za naplatu, što je daleko najduže u Evropi, gde se čeka 21 dan. Ispitanici ukazuju na zabrinutost da se u naredne dve godine ne može očekivati promena takvog trenda”, rekao je na prezentaciji Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta.

“Srbija je u vrhu evropske liste u procentu dospelih plaćanja, gde se svaki treći račun ne plaća na vreme, odnosno 31 odsto. Postoji velika korelacija između kratkih rokova i dobre prakse plaćanja kod privatnih kupaca i privatni imaju znatno kraći rok plaćanja računa od poslovnih kupaca”, rekao je Nikolić.

Kako je rekao, postoji velika razlika u navikama plaćanja između privatnih i poslovnih korisnika, te privatni drže evropski prosek u izmirivanju svojih obaveza na vreme, i to 79 odsto, a najbolju praksu u Evropi pokazuju pri kratkim rokovima plaćanja.

Poslovni korisnici, s druge strane, iako imaju najduže rokove plaćanja u Evropi, i to 46 dana, a uprkos tome, nalaze se na dnu tabele po procentu izmirivanja svojih računa na vreme – 67 odsto, a posebno loša navika plaćanja je primetna u sektoru trgovine.

Svaki treći račun u Srbiji, navodi Nikolić, nije plaćen, ili je plaćen sa zakašnjenjem, a nešto lošije navike plaćanja u sektoru su trgovine, dok, u Srbiji preduzeća u proseku čekaju više od mesec i po dana na zakasnela plaćanja nakon isteka roka plaćanja.

Prema njegovim rečima, najčešće posledice loših navika plaćanja su investicioni zastoj, što je navelo 22 odsto ispitanika i teškoće u likvidnosti, što je apostrofiralo 19 odsto ispitanika.

S druge strane, na prvom mestu razloga loše navike plaćanja nalaze se teškoće u pogledu likvidnosti, 38 odsto, prezaduženost 18 odsto, nezaposlenost – sedam odsto, konjunktura šest odsto, te reklamacija na uslugu i namerno neplaćanje, odnosno prevara – po četiri odsto.

Direktor EOS Matriks Jelena Jović Milentijević istakla je da se nedovoljno poznavanje uopšte oblasti upravljanja potraživanjima od strane kompanija i njene važnosti za likvidnost kompanije provlači kao glavni uzročnik svih neplaćanja kroz celo istraživanje.

Ona smatra da je krucijalno za svaku kompaniju da prati svoju finansijsku stabilnost, kao i stabilnost svojih kupaca, te da je spremna brzo da reaguje ukoliko je ta stabilnost narušena.

“Naša opšta preporuka za sve kompanije u Srbiji je da posebnu pažnju stave na unapređenje procesa upravljanja potraživanjima, da praćenje likvidnosti kupaca mora da se odvija i pre samog izdavanja fakture, da likvidnost kupaca mora da se prati i pasivnim praćenjem dok je faktura u valuti. Preporučujemo da se to radi na dnevnom nivou”, rekla je Jović Milentijević.

Naglašava da, na dan isteka valute, takođe je preporuka da, ukoliko nije došlo do plaćanja, kupac se mora kontaktirati da se utvrde razlozi neplaćanja, a kako je navela- postoje dva osnovna razloga- nemar samog kupca.

Ona podvlači da je mnogo značajniji problem nelikvidnosti kupca.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 200 rukovodioca, o praksi plaćanja njihovih klijenata, u zimu 2016. godine, a sproveo ga je Ipsos za potrebe kompanije EOS Matriks.

Članak je prvobitno objavljen ovde

Komentari

komentari



Podeljeno