Naslovna > Slobodno vreme > Život > Kakvu hranu jedemo?

Kakvu hranu jedemo?

BEOGRAD – Odgovor na pitanje da li građani u Srbiji jedu kvalitetnu hranu nije ni malo jednostavan, jer je to vrlo kompleksno pitanje, jedinstveni su u tom stavu stručnjaci koji se bave kvalitetom hrane, sertifikacionih firmi i predstavnici potrošača.

Koliko građani Srbije mogu da budu sigurni da jedu kvalitetnu hranu, prema direktoru sertifikacione firme koja se bavi između ostalog i bezbednošću hrane “TMS CEE” Bošku Gavoviću, govori podatak da, s obzirom na broj inspektora, jedan poljoprivredni proizvođač u oblasti biljne proizvodnje u Srbiji u proseku ima šansu da bude kontrolisan jednom u 20 godina.

U Ministarstvu poljoprivrede, međutim, tvrde da građani Srbije mogu biti sigurni da jedu zdravu, kvalitetnu i bezbednu hranu, jer inspekcijske službe sprovode redovnu kontrole u cilju garantovanja ispravnosti proizvoda, a koje su u skladu sa evropskim standardima.

Kontrola hrane “od njive od trpeze” je jedan od zahteva na kome insistira Evropa, posebno za zemlje koje su u postupku pristupanja EU.

Prema rečima Gavovića, u Srbiji je mali broj inspektora koji se bave kontrolom poljoprivredno prehrambenih proizvoda, a i mehanizmi kontrole nisu dovoljno razvijeni.

“U Italiji najveća laboratorija koristi skoro 2.000 akreditovanih metoda za kontrolu kvaliteta i bezbednost hrane i oko 8.000 neakreditovanih, dok laboratorije u Srbiji koriste maksimalno par stotina metoda”, rekao je Gavović naglašavajući da taj podatak najbolje ilustruje složenost odgovora na pitanje kakvu hranu građani Srbije jedu.

Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da čuva i maksimalno iskoristi svoju stratešku prednost, odnosno to što je jedna od tri zemlje uz Togo i Zambiju koje ne podržavaju genetski modifikovane proizvode (GMO), jer je, kako je naglasio, sigurno potrebno da prođe još decenija da bi se svi uverili u bezbednost GMO hrane.

“Moje mišljenje je da tu stratešku prednost, a do koje je jako teško doći treba čuvati i iskoristiti”, rekao je Gavović.

Važno da se prate svetski trendovi

On je naglasio i da je veoma važno da se prate svetski trendovi i obaveze u oblasti kvaliteta i bezbednosti hrane, jer poljoprivredno prehrambeni sektor u svetu učestvuje 10 odsto u bruto domaćem proizvodu (BDP) ili oko 8. 000 milijardi dolara, a i u proseku je oko 20 odsto proizvodnje hrane u mnogim zemljama namenjeno izvozu.

“Hranom se sve više trguje preko granica, kompanije kupuju od jeftinijih dobavljača širom sveta, a time je rizik po bezbednost veći i teže se obezbeđuje sledljivost.

Skandali koji se sve više pojavljuju, pokreću javnu zabrinutost po zdravlje i štete poverenju u industriju, pa se stoga usvajaju sve strožiji i kompleksniji propisi za standarde bezbednosti i kvaliteta, dok su i svetski standardi sve složeniji”, kazao je.

Gavović je naveo da se menja i struktura potražnje hrane, jer ekonomski razvoj dovodi do povećanja potrošnje, odnosno da raste broj srednje klase koja traži bolji kvalitet hrane.

Prema njegovim rečima, procenjuje se da poljoprivredna proizvodnja u svetu mora da se poveća za 70 odsto do 2050. i da zbog toga održivost proizvodnje postaje centralno pitanje za strateško planiranje.

Gavović je naveo i da je u svetu prevaziđen model isključivo državne kontrole i da je u poljoprivredi veoma važna primena standarda, jer su njeni proizvodi direktno povezani sa zdravljem i bezbednošću potrošača.

Proizvodnja hrane zahtevan sistem za kontrolu

Sekretar udruženja Privredne komore Srbije za poljoprivredu Nenad Budimović, kazao je da se u Srbiji proizvodnjom hrane bavi 350.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, dok se proizvodnjom i preradom sirovina i hrane bavi i oko 3.500 kompanija, zbog čega je to veoma zahtevan sistem za kontrolu.

Pristup dovoljnim količinama zdravstveno bezbedne hrane, kako kaže, ključ je za održavanje života i zato je proizvodnja i prerada hrane vrlo odgovoran posao o kome stalno mora da se priča.

“Bolesti izazvane hranom sprečavaju društveni razvoj i nanose veliku štetu nacionalnim ekonomijama, trgovini i turizmu”, zaključio je Budimović, navodeći podatak da se u svetu godišnje razboli oko 600 miliona ljudi ili svaki 10 stanovnik posle konzumiranja kontaminirane hrane.

Papović: Pravilnici se ne poštuju

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović smatra da se u Srbiji po pravilnicima i zakonima jede fantastična hrana, ali kada je u pitanju njihovo poštovanje – situacija je drugačija.

Donosimo pravilnike i standarde o kvalitetu, a ne poštujemo ih, kaže, i podseća da je Srbija imala zakonsku obavezu da još 2009. formira Nacionalni savet za bezbednost hrane, a formiran je tek pre par dana.

Papović smatra da potrošači treba da budu bolje informisani, jer kako tvrdi, “samo je informisan potrošač zaštićeni potrošač”.

“Potrošače interesuje hod sledljivosti, da znaju šta se dešava na putu od njive do trpeze. To stalno spominjemo, a izbegavamo da pratimo”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, jako je bitna i evidencija svih proizvođača hrane, jer bi se tako sprečilo nekontrolisano korišćenje sredstava za zaštitu bilja, a imao bi se i uvid u nešto što je postalo jako unosan biznis -organska proizvodnja.

Ministarstvo: Kontrole se sprovode redovno

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede tvrde da građani Srbije mogu biti sigurni da jedu zdravu, kvalitetnu i bezbednu hranu.

Ističu da zdravstvenu bezbednost i kvalitet hrane na tržištu Srbije kontrolišu inspekcije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – veterinarska, poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija kao i sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja.

Na celoj teritoriji Srbije kontrole se sprovode planski, kontinuirano i redovno, odnosno planovi kontrola se prave u odnosu na period i sezonski karakter, dok se uzorkovanja obavljaju na osnovu plana monitoringa, rezultata dosadašnjih kontrola, prijava potrošača i ostalog, a hrana iz uvoza redovno kontroliše na granicnim prelazima.

Prema ranijim podacima Ministarstva poljoprivrede, tokom prošle godine u Srbiji je iz prometa povučeno 86. 749 kilograma prehrambenih proizvoda biljnog porekla i 54. 016 litara pića, a najčešći razlozi stavljanja tih proizvoda van prometa bili su takođe nepropisna deklaracija i istekao rok, kao i kvalitet proizvoda.

Poljoprivredni inspektori su tokom prošle godine obavili ukupno 7.197 kontrola i poljoprivredna inspekcija je donela 67 rešenja o zabrani proizvodnje, 159 rešenja o zabrani prometa, dok je, zbog konstatovanih nepravilnosti po pitanju uslova za proizvodnju, uslova higijene i kvaliteta i bezbednosti proizvoda, izrekla ukupno 288 kaznenih mera.

Članak je prvobitno objavljen ovde

Komentari

komentari



Podeljeno