Naslovna > Oko nas > Dijaspora > Kultura ćirilice u Italiji

Kultura ćirilice u Italiji

U periodu od 12. do 14. maja 2017. Savez Srba u Italiji imao je čast da ugosti članove ekipe “Kultura ćirilice” koji su ovaj predivan duhovno-kulturni program obuhvaćen pisanim tragovima predstavili u tri grada na severu Italije.

Domaćini ovog događaja bili su članovi udruženja „Nikola Tesla“ i „Sloga srpske dijaspore“ iz Udina, „Tamo daleko“ iz Brunika i „Duga“ iz Montekia Mađore u provinciji Vićence, a organizator događaja referent za pitanja dopunske škole Vladimir Ignjatović. Najveća lepota u toku programa u sva tri grada bila je u tome što je učestvovao veliki broj dece. To je bilo jako značajno naročito za gradove Udine i Bruniko gde se već nekoliko godina stvaraju odlični uslovi za osnivanje srpske dopunske škole. U Montekiu Mađore programu je prisustvovao veliki broj đaka srpske dopunske škole „Sveti Sava“, kao i učiteljica Ivana Marjanović. Neki su doputovali i iz udaljenijih gradova kako bi prisustvovali ovom značajnom programu koji privlači podjednako i odrasle i decu, pa čak i one koji ne zagovaraju korišćenje ćirilice.

Na početku programa književnica Janja Todorović održala je veoma interesantno predavanje “Ćirilica – kulturna i duhovna baština srpskog naroda” na osnovu koga smo se upoznali sa značajnim istorijskim činjenicama o nastanku ćiriličnog pisma kao neraskidivog dela nacionalnog, verskog i kulturnog identiteta srpskog naroda. Osim istorijskih i naučnih navoda o nastajanju i korišćenju ćirilice kroz vekove, Janja Todorović istakla je značaj očuvanja ćirilice u današnje vreme. „Ćirilica je u srpskom narodu od svog nastanka proganjana i iskorenjivana: od rimokatoličkog klira i latiničnog pisma, u srednjem veku je potiskivana od grčkog pisma, zatim od otomanskih islamista i arabice, pa od austrougarskih vlasti, fašističkih okultista, komunističkih diktatora u poslednjim vremenima i hrvatske latinice. Danas je usled demokratskih prava manjina zavladao duh samocenzure, pa sami istiskujemo ćirilično pismo iz upotrebe, iako ga niko javno ne zabranjuje. Ustav Republike Srbije čl. 10, kaže da je ćirilica zvanično pismo srpskog jezika. Uneskova kulturna baština sveta ovu činjenicu takođe prihvata kao legitimnu. Ali, u samoj Srbiji manje od 20 procenata građana, institucija, medija, preduzeća, javnih natpisa, knjiga i ostalog, piše se ćirilicom. Sa žaljenjem primećujemo da smo odustali sami od sebe, jer ćirilica je duša srpskog naroda. Ako odustanemo od ćirilice odustali smo od svoje duhovnosti, religije, kulture, nauke, istorije, teritorije, prošlosti i budućnosti, jer je sve ovo zapečaćeno kodom ćirilice.“ istakla je Janja Todorović.

Predavanje je bilo propraćeno video-prezentacijom „Kultura ćirilice“ publiciste i dizajnera Dušana Todorovića, u kojoj su hronološkim redom prikazani ćirilični rukopisi iz bogate srpske srednjovekovne baštine. Istaknuti su pisani ćirilični spomenici kulture i duhovnosti, stare rukopisne knjige i uopšte istorija kulture srpskog naroda od najstarijih vremena, što nas svrstava u red drevnih civilizovanih evropskih naroda. Takođe je prikazana i savremena upotreba ćirilice u današnje vreme, kao i politički progon ovog pisma. Autor Dušan Todorović je za svoj rad dobio priznanje „Vitez umetnosti“.

Nakon predavanja održana je radionica kaligrafije koju je vodila Tatjana Janković, filolog, kaligraf i ikonopisac, osnivač škole ćirilice „Sveti Jovan Vladimir“ iz Beograda. Deca a i odrasli imali su priliku da uživaju u upoznavanju tehnike kaligrafije. Pisali su trskom i guščijim perom kao stari pisari i ispisivali tekstove iz naše bogate duhovne baštine. Svako je imao priliku da ispiše i svoje ime i zapečati ga pečatom Svetog Save, ponese kući i sačuva za uspomenu. Tatjana Janković je govorila o značaju kaligrafije, o pisanju i pisarima zahvaljujući kojima je naše pismo ostalo sačuvano kroz burne vekove do današnjih dana. Zapisi nastajali u manastirskim prepisivačnicama, pisani krhkim pisaljkama, osim dragocenih podataka o prohujalim vremenima, postali su zahvaljujući njima čuvari duhovnosti, svetosti i drevnosti kojima se vraćamo kao svojim korenima. Takođe je istakla da je ta srednjovekovna pisana baština temelj i podsticaj za stvaralaštvo naših modernih umetnika u kaligrafiji. Ovaj interaktivni deo programa bio je obogaćen i izložbom kaligrafskih radova Tatjane Janković, koji su na pravi način ilustrovali umetnost kaligrafije.

Radovi su kao inspiraciju imali raskošnu lepotu srpske srednjovekovne rukopisne knjige i deo su tematske postavke nastale povodom Dana slovenske pismenosti koji se slavi u svim slovenskim zemljama u mesecu maju, na dan Svetih Ćirila i Metodija. Posle gostovanja u Italiji, ekipa je program održala i u Crnoj Gori, gde je ćirilica danas i zvanično potisnuta u javnom životu.

Cilj svih nas, koji smo čuvari ćirilice, jeste da ovakvim programima podstičemo srpski narod da naše nacionalno pismo koristi u svakodnevnom životu, ne samo kao pojedinci, već i kao institucije, udruženja i zajednice, ustanove kulture, kao pisci i stvaraoci u svim oblastima. Ne zaboravimo ko smo i šta smo gde god da smo.

Radujemo se da vas obavestimo da je ovaj program bio samo prvi deo projekta pod nazivom „Čarolija srpske kulture za decu“ koji će se nastaviti na jesen i u drugim gradovima Italije, a u kome ćemo osim ekipe „Kulture ćirilice“ ugostiti i glumce članove udruženja kreativnog studija “Čarolija” iz Novog Sada sa svojom muzičkom predstavom za decu „Olga Veličanstvena“, zatim slikara Danijela Babića iz Novog Sada sa radionicom na temu „Moja zemlja, moj grad, moja soba – u mom srcu“, pesnike za decu Todu Nikoletića iz Crvenke i Tatjanu Pupovac iz Novog Sada, koji će prezentovati svoju poeziju za decu i pevača za decu Ratka Kraljevića iz Sremskih Karlovaca, sa interaktivnim mini-koncertom i animatorskim timom iz Novog Sada koji će zabavljati decu raznim kreativnim igrama i artističkim performansima.

 

Članak je prvobitno objavljen ovde

Komentari

komentari



Podeljeno