Naslovna > Srbija Danas > Ekonomija > Mihajlovićeva: Sveobuhvatna reforma katastra biće prioritet

Mihajlovićeva: Sveobuhvatna reforma katastra biće prioritet

BEOGRAD – Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je da će u narednom periodu prioritet tog ministarstva biti sprovođenje sveobuhvatne reforme katastra, kako bi investitori upis nepokretnosti mogli da obave za svega nekoliko dana.

“Ambicija nam je da ovo sprovedemo po ugledu na revolucionarnu elektronsku dozvolu, koja je, s ponosom mogu da kažem, dala zamajac građevinskom sektoru”, rekla je Mihajlović u intervjuu za novi broj magazina “Diplomacy& Commerce”, precizirajući da će uspostava e-katastra omogućiti da se upis imovine obavi za samo tri dana.

Izražavajući uverenje da će investitori u Srbiji imati najbolje moguće uslove za ulaganje i širenje biznisa, dodala je da sve mere koje sprovodi njeno ministarstvo imaju za cilj da Srbija uđe u klub 20 prvih zemalja sveta po uslovima poslovanja na Duing biznis listi Svetske banke.

“Planiramo ukidanje pečata, elektronsko plaćanje poreza na imovinu, ukidanje prafiskalnih nameta… Uverena sam da ćemo i ove godine napredovati na toj prestižnoj listi, i to niko ne može da zaustavi”, navodi Mihajlović.

Da bi što više unapredila poslovnu klimu, Vlada Srbije je, kako dodaje, formirala Radnu grupu zajedno sa Savetom stranih investitora, kako bi se zajednički došlo do najboljih rešenja za firme koje posluju u Srbiji, bilo da su one strane ili domaće.

“Cilj nam je da identifikujemo i uklonimo moguće barijere u poslovanju, i obezbedimo investitorima najbolje moguće uslove za biznis. Koliko smo u tome uspešni najbolje govori to što je Srbija prilikom poslednjeg rangiranja na Duing biznis listi ušla u top 10 zemalja reformatora na svetu”, ističe ona.

Mihajlović podseća da je Srbija plasirana na 47. mestu, što je njen najbolji plasman od kad ta lista postoji, i da je za samo dve godine zemlja na njoj ostvarila skok za 44 mesta, za šta je najzaslužnije uvođenje elektronske građevinske dozvole.

Prema njenim rečima, među prioritetima ministarstva je i nastavak sveobuhvatne reforme železničkih preduzeća, koja je započeta podelom “Železnica Srbije” na: “Srbija kargo”, “Srbija voz”, “Infrastruktura železnice” i na “Železnice Srbije ad”, s ciljem da se ona postave na noge, kako bi počela da posluju po tržišnim principima i kako bi se smanjile subvencije iz budžeta a taj novac preusmerimo u druge svrhe.

“Otkočili smo kredite, pokrenuli infrastrukturne projekte koji su godinama stajali u mestu, i počeli smo da modernizujemo pruge… samo u ovoj godini planirali smo da otpočnemo radove na 255,1 km pruga uz ukupna ulaganja od oko 856, 2 miliona evra. Cilj nam je potpuna interoperabilnost sa prugama u EU i usaglašenost sa železnicama u Jugoistočnoj Evropi”.

Ove godine će, kako navodi, biti završen i drumski Koridor 10 na koji se čekalo 30 godina, a koji će omogućiti neprekidan auto-put od granice s Mađarskom i Hrvatskom pa do Bugarske, Makedonije.

“Koliko je Koridor 10 važan investitorima najbolje ilustruje podatak da je u prethodne dve i po godine duž ovog Koridora otvoreno 55 fabrika i pogona, jer tako roba koju proizvode u Srbiji najbrže stiže do zapadne Evrope”, ukazuje Mihajlović.

Kako dodaje ubrzano se radi i na Koridoru 11, koji će nam osigurati izlaz na Crnu Goru, a rekonstruiše se i železnički pravac ka Crnoj Gori, Barska pruga.

“Izgradnjom pruge Beograd-Budimpešta, što je projekat na kojem radimo sa kineskim partnerima, Srbija će postati tranzitno čvorište regiona i deo novog koridora koji povezuje Aziju i Evropu, što zemlji otvara mogućnost za veći transport robe, izgradnju novih logističkih centara i privlačenje investicija”, ocenjuje ministarka građevinarstva.

Takođe ističe da je Srbija danas zemlja koja može da ponudi investitorima ono što je “za njih u vrhu prioriteta – a to je politička stabilnost”.

Za dve i po godine sprovođenja reforme, učešće građevinarstva u bruto domaćem proizvodu (BDP) zemlje se povećalo sa četiri na 5,5 odsto, napominje Mihajlović i dodaje da “nećemo stati dok se taj udeo ne poveća na sedam odsto, jer za to imamo potencijal”.

“Ilustrativni su i zvanični podaci CEOP sistema, da je u Srbiji trenutno aktivno oko 8.500 gradilišta. Tačnije, podneto je ukupno 11.816 zahteva za prijavu radova, a od tog broja 9.779 je pozitivno rešeno. Takođe, podneto je 1.586 zahteva za prijem završetka objekta u konstruktivnom smislu, od čega je 1.331 zahtev usvojen. To ukazuje na značaj reformi u građevinarstvu, njenom doprinosu u realizaciji investicija i novom zapošljavanju. Jer, svako novo gradilište, znači i nove poslove za naše građane”, zaključila je potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović.

Članak je prvobitno objavljen ovde

Komentari

komentari



Podeljeno