Naslovna > Regioni > Vojvodina > Otkriven spomenik Podunavskim Švabama u Bačkom Jarku

Otkriven spomenik Podunavskim Švabama u Bačkom Jarku

BAČKI JARAK – U Bačkom Jarku svečano je danas otkriveno Spomen obeležje Podunavskim Švabama, stradalim krajem Drugog svetskog rata, u prisustvu premijera Srbije Aleksandra Vučića i izaslanika vlade SR Nemačke Harmuta Košika.

Krajem Drugog svetskog rata selo Bački Jarak pretvoreno je u koncentracioni logor za nemačke civile, koji su ostali na područjima pod jugoslovenskom vlašću.

Logor je postojao od 2. decembra 1944. do 17. aprila 1946. i u njemu je umrlo oko 7.000 ljudi, uglavnom žena i dece, od gladi, bolesti i zlostavljanja.

Spomenik stradalima postavljen je u prethodnih mesec dana, na inicijativu Udruženja Podunavskih Švaba Nemačke, koji su ga podigli uz pomoć pokrajinske i lokalne administracije.

Obeležje je u obliku mermernog krsta, sa natpisom:

“Ovaj spomenik čuva sećanje na naše sugrađane, Podunavske Švabe, koji su u logoru za interniranje u Bačkom Jarku stradali i našli ovde večni mir. Neka počivaju u miru, mi ih nećemo zaboraviti”.

Pored Vučića i Košika, otkrivanju i osveštanju spomen obeležja prisustvovali su i ambasador SR Nemačke u Srbiji Aksel Ditman, ministar za rad Aleksandar Vulin, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, kao i direktor Konrad Adenauer Fondacije za Srbiju i Crnu Goru Norbert Bekman-Dirkes.

U Srbiji ljude biramo po poštenju i dobroti, ne naciji i veri

Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas, na otkrivanju spomenika Podunavskim Švabama stradalim na kraju II svetskog rata, da samo time što poštujemo tuđe žrtve možemo imati pravo da tražimo poštovanje naših žrtava.

Premijer je podsetio da je početkom 20. veka u Bačkom Jarku živelo 2.127 Nemaca, 47 Mađara i dvoje Srba, dok u tom mestu danas žive gotovo samo Srbi, većinom ljudi koji su došli iz Bosne i Hercegovine, neki spasavajući se od ustaškog noža.

Primetio je, međutim, da se ne bi složio sa crkvenim velikodostojnicima koji su o predstavnicima nemačke države koji danas prisustvuju otkrivanju spomen obeležja govorili kao o našim gostima, jer, poručio je:

“Na ovoj našoj zemlji, u Srbiji, svako ko je pozvan nije gost, već je domaćin. Mi ne biramo ljude po veri i nacionalnosti, već po poštenju i dobroti”.

Kako je naveo, ovakvim postupcima kao što je podizanje spomen obeležja tuđim žrtvama, pre svega pravimo civilizacijsku razliku i u odnosu na naše ponašanje nekada, ali i u odnosu na neke druge, jer se veličina naroda ne meri brojčano, već po odnosu prema tuđim i sopstvenim žrtvama.

“Samo poštovanjem prema tuđim žrtvama imaćemo pravo da tražimo pravo i respekt za naše žrtve”, rekao je Vučić.

Naveo je da, kada je dogovarana izgradnja ovog spomen obeležja, neki nisu u to verovali i pomenuo je da je slično bilo kada je posetio groblje Mađarima u Subotici te da su i tada građani te nakon njegovog obraćanja shvatili da govori iz srca i da misli to što priča.

“I vama, nemački prijatelji, kažem da ste ovde jednako dobrodošli”, rekao je Vučić i ukazao na potrebu međusobnog poštovanja i da zajedno gradimo mnogo drugačiju budućnost nego što nam je bila prošlost.

On je izrazio veliku zahvalnost kancelarki Angeli Merkel na svoj pomoći i podršci koju je pružila Srbiji pa i kada su nam neki uvodili sankcije, i podvukao da smo mi to zapamtili i nikada nećemo zaboraviti.

Kako je rekao, ima pravo da to kaže ovde gde je na izborima za predsednika dobio dvotrećinsku podršku birača navodeći da je Srbija od 1912, godine prošla kroz mnogo ratova i golgota, da nas nijedna nesreća nije zaobišla i da smo u tome izgubili toliko naroda da bi nas sada, da toga nije bilo, bilo trostruko više.

Vučić je poručio da moramo da vodimo odgovornu politiku, a to je poštovanje svih drugih, uvažavanje svih drugih žrtava, ali i naših ali i pre svega sa pogledom u budućnost – naše dece naših unučića.

Ponovio je da srpski narod, ma koliki bio, pokazuje da ume da poštuje i žrtve drugih naroda, te da će samo tako zaštititi naše žrtve i pokazati svoju veličinu.

“Ovo je vaša zemlja, osećajte se na svome i ponašajte se na takav način”, rekao je Vučić obraćajući se Hansu Supricu, predsedniku Saveza udruženja Podunavskih Švaba Nemačke.

On je rekao i da danas ne postoji nijedno mesto u Nemačkoj u kojem nema Srba koji tamo radi i zarađuje za svoj hleb, ali je poručio da želi da manje Srba ide u Nemačku za hlebom, ali je primetio da istovremeno sve više Nemaca dolazi u Srbiju da radi i posluje.

” Živelo srpsko nemačko prijateljstvo – Živela Nemačka, Živela Srbija”, završio je Vučić.

Ditman:Znamo za mračnu prošlost, zajedno gledamo u budućnost

Osveštanje spomen-obeležja podunavskim Švabama u Bačkom Jarku značajan je događaj za nas, a činjenica da su se Nemci i Srbi okupili ovde danas pokazuje koliko smo daleko došli u nastojanjima da se izmirimo i savladamo prošlost, poručio je ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman.

Ditman je kazao da su Nemačka i Srbija danas partneri, a pripadnici nemačke manjine integrisani u srpsko društvo i neguju svoju kulturu i jezik.

“Nemačka i Srbija su partneri u Evropi i Nemačka se snažno zalaže za evropski put Srbije. Znamo za mračnu prošlost ali zajedno gledamo u budućnost”, rekao je on na ceremoniji osvećenja spomen obeležja.

Zahvalio je svima koji su proteklih godina doprineli i omogućili da se spomen obeležje podigne, a pre svega Udruženju podunavskih Švaba i Nacionalnom savetu nemačke manjine u Srbiji.

Ditman je dodao da nemačka vlada i sama kancelarka Angela Merkel pridaju veliki značaj spomen obeležju, kao i izaslanik vlade Nemačke Hartmut Košik, koji zbog bolesti nije mogao da dođe na svečanost.

“Prošlo je mnogo godina dok smo uspeli da podignemo spomenik, a zahvaljujući institucijama Srbije, omogućena je njegova realizacija”, kazao je Ditman posebno se zahvalivši premijeru Aleksandru Vučiću na prisustvu i ličnom doprinosu jer, kako je rekao, bez njega to ne bi bilo moguće.

Istakao je da se danas nalazimo na mestu sa mračnom istorijom gde su 1944. do 1946. izgubili živote Nemci i drugi narodi, kao i da se njima ovim odaje počast.

Ditman je naveo da je Drugi svetski rat, koji je izazvala nacistička Nemačka, podstakla ogromnu patnju stanovnicima Jugoslavije, ali i da su se nepravda i progon desili i posle oslobođenja od nacističkog terora, te da je Bački Jarak bio deo te istorije.

“To ne smemo zaboraviti i buduće generacije ne smeju zaboraviti šta se ovde dogodilo”, zaključio je Ditman.

Suprits: Miroljubivo razumevanje srpskog i nemačkog naroda

Danas, kada je osvećeno spomen-obeležje nevino stradalim Podunavskim Švabama u Bačkom Jarku, pokazujemo vrhunac miroljubivog razumevanja između srpskog i nemačkog naroda, poručio je predsednik Udruženja podunavskih Švaba Nemačke Hans Suprits.

Obraćajući se okupljenima Suprits je istakao da danas nema mesta međusobnim optužbama, već ovaj dan treba da nas približi još više jedne drugima, da sa poverenjem možemo da gledamo u budućnost u ujedinjenu Evropu.

“Ovo je za nas velika stvar da možemo da ispunimo našu hrišćansku dužnost i da sačuvamo sećanje na naše pretke”, rekao je Suprits.

Kako je rekao, u Bačkom Jarku od decembra 1944. do aprila 1946. godine umrlo je oko 7.000 dece majki i starih zbog ponašanja nedostojnog čoveka, a među onima koji su uspeli da odu u Nemačku bio je i sam Suprits.

Oni koji su došli u Nemačku, svoju novu domovinu, naveo je, nisu tragali u ovim krajevima za kućama i njivama, već za grobljima, kako bi sa cvećem i svećama došli da odaju poštu najbližima.

Tu miroljubivu nameru stanovništvo je prihvatilo sa poštovanjem, u skladu sa hrišćanskom tradicijom, rekao je Suprits.

“Preko grobova je pružena ruka razumevanja i pomirenja i polako je počelo suočavanje sa zajedničkom, bolnom istorijom”, poručio je Suprits.

Članak je prvobitno objavljen ovde

Komentari

komentari



Podeljeno