Naslovna > Srbija Danas > Politika > Srbi u opasnosti da prođu kao na KiM

Srbi u opasnosti da prođu kao na KiM

SKOPLJE – Situacija u Makedoniji vodi ka tome da mi Srbi budemo ugrožena manjina i prođemo poput sunarodnika na Kosovu, obespravljeni, izolovani, nezaštićeni. Zato podržavamo proteste i pokušaj sprečavanja da se u Makedoniji usvoji tiranska platforma, kaže Ivan Stoilković, poslanik u Sobranju i lider jedine srpske partije, Demokratske partije Srba (DPS).

On je u izjavi Blicu istakao da DPS nije pozvao građane Makedonije koji se deklarišu kao Srbi da učestvuju u demonstracijama, ali da su ljudi sami otišli.

Na pitanje zašto srpska manjina učestvuje u sukobu Makedonaca i Albanaca, on je rekao da je odgovor jednostavan.

“Govorimo o makedonskom narodu koji ne želi i ne dozvoljava da na ovom prostoru zaživi tiranska platforma koja Albancima daje ista prava kao i Makedoncima. Bilo kakva realizacija ovog plana znaci direktno isključivanje Srba iz života države koju smatraju svojom”.

Prema njegovim rečima, logičo je da Srbi učestvuju na strani Makedonaca i podseća da bi usvajanjem tiranske platforme deca u Makedoniji učila albanski.

“Pa zamislite u sedmoj godini jedva da znaju maternji srpski, a treba da znaju već albanski. Srbi će u mestima sa albanskom većinom uostalom poput Makedonaca, živeti u enklavama, a oni u urbanim sredinama, što je potpuna besmislica treba da pošalju decu u školu na albanskom,” naveo je Stoilković.

On smatra da je usvajanje tiranske platforme opasno za region jer se time stvara velika albanska država.

Makedonija je, podseća u poslednjih 25 godina ispunila sve zahteve da prava Albanaca proširi što više, ali sada se traže identična prava: jezik, grb, zastava, promena Ustava.

“To ukazuje da nije problem samo poboljšavanje prava Albanaca nego je posredi nešto mnogo šire. Cilj je da se bez proglašenja ujedinjenja dobija brisanje granice između Albanije i Kosova sa Makedonijom”

Zbog toga su ovo protesti i pobuna protiv stvaranja albanske države zaključio je on.

On kaže i da su se obraćali međunarodnoj zajednici radi zaštite interesa srpske manjine ali da sve ovo u Makedoniji i vodi međunarodna zajednica a na terenu su samo “izvođači radova”.

“Lako je destabilizovati Makedoniju, bacite jednu bombu i to je put bez kraja. Međutim, ovde je ipak reč o široj destabilizaciji. U Srbiji je Musliju rekao: ‘Budite srećni što nismo tražili Niš’. Oni jasno govore i šalju poruke” rekao je Stoilković.

Džaferi obećao: Biću predsednik svim poslanicima

Talat Džaferi, predstavnik albanske partije DUI, kojeg Nova TV predstavlja kao novoizabranog predsednika Sobranja, u prvoj izjavi za javnost poručio je da će biti predsednik svih poslanika.

Džaferi je za sutra najavio novu sednicu najvišeg zakonodavnog tela, u prvoj izjavi od 27. aprila, kada je posle završetka sednice Sobranja izabran glasovima parlamentarne većine, što je te večeri rezultiralo neredima u samom parlamentu, kada su predstavnici Građanske inicijativa “Za jedinstvenu Makedoniju” upali u zgradu Sobranja.

Džaferi je, posle razgovora sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD za evropske i evroazijske poslove Brajanom Hojtom Jijem, izrazio nadu da će se povređeni u tom incident brzo oporaviti i vratiti svojim svakodnevnim obavezama.

On je rekao da će biti predsednik svih poslanika i da će raditi u interesu svih makedonskih građana.

“Nadam se da će se, čim se svi poslanici vrate na svoja radna mesta, i sve drugo vratiti u normalu”, rekao je Džaferi, istakavši da se oseća bezbedno.

Ji, koji od juče boravi u ranije najavljenoj poseti Makedoniji, danas je razgovarao sa predsednikom Đorđem Ivanovim, a najavljeni su I razgovori sa liderima najuticajnijih parlamentarnih partija VMRO-DPMNE Nikolom Gruevskim I SDSM Zoranom Zaevim.

Makedonska politička kriza koja traje duže od dve godine kulminirala je nakon što je Ivanov odbio da mandate za sastav nove vlade dodeli Zaevu, koji je okupio parlamentarnu većinu uz pomoć dve albanske partije – DUI i Besa.

Ivanov smatra da je Zaev podlegao ucenama albanskih partija prihvatanjem takozvane Tiranske platforme, kojom bi, između ostalog, albanski jezik bio priznat kao drugi zvanični jezik u Makedoniji.

Članak je prvobitno objavljen ovde

Komentari

komentari



Podeljeno