Naslovna > Srbija Danas > Politika > EU da se reformiše i ne zaboravi širenje

EU da se reformiše i ne zaboravi širenje

BEOGRAD – EU treba da se posveti sopstvenoj reformi, ali i da ne zaboravi na proces proširenja, jer je Unija najveći mirovni projekat, a u svemu tome je važno da zadrži saradnju sa Rusijom, ocenjeno je na okruglom stolu “Evropski odnosi – perspektiva i izazovi”, održanom u organizaciji Fondacje “Beogradski strateški dijalog”.

Bivši evropski poslanik i nekadašnji šef grčke diplomatije Dimitris Drucas ukazao je da je EU dugo pravila greške koje su produžavale krize, kao što je izbeglička, kada je Unija predugo posmatrala i bila neaktivna, sve dok problem nije stigao do svih članica.

Prema njegovim rečima, evropski lideri se sada nalaze pod pritiskom građana i desnice, ali ne smeju zbog toga da ispuste iz vida zajednički projekat.

Istakao je da je Grčka bila ta koja je inicirala da se EU izjasni o evropskoj perspektivi Balkana, dodajući da je Unija trebalo da kaže da su zemlje regiona dobrodošle, a umesto toga se ne čuje mnogo u Briselu o širenju.

Unija se suočava, kako je objasnio, sa brojnim problemima, kao što su Bregzit, ali i pretnje Gregzitom, zbog čega je važno da se reformiše.

Usled problema građani EU osećaju nesigurnost i isključenost iz procesa donošenja odluka.

Sve to, prema njegovim rečima, ostavlja prostor evroskepticima za delovanje.

Drucas je izrazio nadu da će doći do oživljavanja procesa širenja i da će uskoro Unija moći da pozdravi Srbiju kao novu članicu.

Nosilac liste “Alternative za Nemačku” (AfD) na predstojećim parlamentarnim izborima u Nemačkoj Alis Vajdel ocenila je da se EU nalazi u dubokoj krizi, koja je prouzrokovana uništavanjem demokratskih principa i smanjenjem vladavine prava.

Istakla je da u EU postoji parlament koji nema zakonske moći, a s druge strane Evropska komisija koja je izvršno telo ima legislativnu moć.

Dodala je da su prekršeni brojni sporazumi EU, te da nijedna zemlja članica ne bi trebalo da plaća dugove druge.

Što se migrantske krize tiče, kazala je da se ne vidi nikakav koncept od strane EU da reši taj problem.

“U svim sferama vidimo apsolutni nedostatak koncepta koji će nas voditi ka boljitku”, podvukla je Vajdel.

Ukazala je da je neophodna reforma EU, a zbog Bregzita i obnavljanje Člana 50 koji se tiče izlaska iz Unije.

Smatra da se treba fokusirati na zajednički trgovinski prostor i snažnu spoljnu politiku.

Najavila je da će se AfD u Bundestagu zalagati za fokusiranje na zajednički evropski prostor, kao i na to da države Balkana, a tako i Srbija budu više uključene u trgovinske zone.

Izjasnila se protiv otvorenih granica i rekla da je neophodno da Nemačka promeni zakon o imigraciji, ali i azila, jer je kriza pokazala da je vlada izgubila kontrolu nad prilivom migranata.

Ukazala je da se AfD smatra novom liberalno konzervativnim pokretom koji je fokusiran i na srpsku zajednicu koja čini oko 200.000 potencijalnih glasača, ali i rusku zajednicu koji su glasači u Nemačkoj.

Izjasnila se protiv sankcija Rusiji i zatražila njihovo ukidanje, jer smatra da sankcije ne treba koristiti kao sredstvo za politički pritisak.

Član Evropskog finansijskog suda Sabolč Fazakaš rekao je da se regionalnom saradnjom mogu brže savladati zadaci koji se nalaze na putu evropskih integracija.

On je naglasio da treba iskoristiti regionalnu saradnju za brže napredovanje.

Takođe je istakao da je važno da se ljudi povezuju, pre svega ekonomski, što je osnovna ideja EU.

“Preporučujem evropskim liderima da više naglašavaju potrebu povezivanja”, kazao je Fazakaš.

S tim u vezi on je pohvalio inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o uspostavljanju jedinstvenog ekonomskog prostora na Balkanu, rekavši da bi to trebalo da podrži EU politički i finansijski.

Dugogodišnji poslanik u Skupštini Crne Gore i član Demokratskog fronta Vladislav Bojović ocenio je da EU mora da uloži dodatne napore i napravi dodatne korake kako bi zadržala nivo atraktivnosti evropskih integracija.

On je kazao da njene strateške ciljeve trenutno koristi NATO, koja se rukovodi geopolitičkim interesima i koja se nameće kao alternativa EU.

“Sada se zbog krize u EU i krize evropskih vrednosti NATO pojavljuje i predstavlja kao alternativa koja predstavlja navodnu zajednicu vrednosti”, podvukao je Bojović.

Kazao je da je u javnom diskursu u Crnoj Gori u procesu pristupanja NATO tema evropske integracije bila potisnuta, što je problem sa kojim treba da se suoči EU.

EU, zato što nije razvila bezbednosne elemente, postaje sve više talac NATO-a u regionu, uveren je Bojović.

Ocenio je da bi EU trebalo sa posebnim senzibilitetom da prilazi zemljama kandidatima koje imaju posebne tradicionalne odnose sa Ruskom Federacijom.

Nekadašnji šef Generalnog sekretarijata Austrije Manfred Macka ocenio je da ne treba propustiti šansu, jer krize stvaraju prilike za pronalaženje rešenja.

On je ukazao da postoje snage koje nude jednostavna rešenja za migrantsku krizu, kao što je zatvaranje granica, ali su izbori u Francuskoj, Holandiji i Austriji pokazali da ipak komplikovanija rešenja mogu biti uspešna.

Ocenio je da je ideja Šengena, zbog posledica migrantske krize, mrtva, ali da ne treba sada žaliti što nije uspela, već se mora razmišljati o novom konceptu.

Senator u ruskoj Dumi i zamenik predsedavajućeg Odbora za spoljne poslove Senata Andrej Klimov rekao je da Rusija nije nikada tražila i ne traži neprijatelje, ali da je praksa mešanja u unutrašnje stvari suverenih država, koje sprovode aktivno Vašington i Brisel dovela do konflikata koji su od 1990-tih godina naišli.

Ukazao je da ne želi da govori ko je više stradao u ratu sankcijama, ali je naveo podatak da je trgovinska razmena EU-Rusija iznosila 1,22 milijardi evra dnevno, a da je sada pala ispod 800 miliona evra dnevno.

Rusija je, prema njegovim rečima, počela da kupuje robu na drugim mestima, tako da su proizvođači od kojih su ranije otkupljivali suočeni sa padom posla, čime se gube radna mesta.

“Gubitak EU iznosi najmanje 250 miliona evra dnevno”, kazao je Klimov.

Ukazao je da SAD i dalje kupuju u njegovoj zemlji, pre svega visokotehnološku robu, kao što su na primer raketni motori koje koristi NASA.

Apelovao je da se prekine sa blokovskim razmišljanjem, i ukazao na potrebu jačanja rada na izgradnji poverenja.

Poslanik u Dumi Svetlana Žurova i njen kolega Valerij Ivanov istakli su da Evropa treba da bude svesna da je neophodno da se sačuva sopstveni identitet, kao i da se Rusija obično ne voli kada se ne poznaje.

Ivanov je podvukao da Rusija ne želi agresiju sa kojom je suočena, i da je zainteresovana za razvijanje odnosa sa zapadom i istokom.

Olga Zinovjeva, šefica Međunarodnog naučno-edukativnog centra “A.A.Žinovjev” rekla je da je najvažnije posvetiti se zajedničkim vrednostima, a oni su mir, kuća, porodica, kultura, obrazovanje i civilizacija.

Članak je prvobitno objavljen ovde

Komentari

komentari



Podeljeno