Naslovna > Srbija Danas > Politika > Šta je “Maršalov plan” za Zapadni Balkan?

Šta je “Maršalov plan” za Zapadni Balkan?

BERLIN – Želimo da Zapadni Balkan postane deo Evropske unije, ali da već i pristupni proces donese osetni boljitak građanima, navodi u intervjuu za “Dojče vele” (DW) koordinator za Zapadni Balkan u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Kristijan Helbah.

Na konstataciju DW da mediji na Zapadnom Balkanu izveštavaju o nemačkom “Maršalovom planu” za taj region i pitanje da li je to drugi naziv za ono što je šef diplomatije Zigmar Gabrijel nazvao novom strategijom za Balkan, Helbah odgovara da je “ministar Gabrijel na Aspenskoj konferenciji krajem maja u Berlinu predstavio svoje viđenje Zapadnog Balkana”.

“Jasno je rekao da se nemačka zalaže za evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana već i iz sopstvenog interesa. Želimo da uvedemo ove zemlje u EU. Ali nije tajna da približavanje tih zemalja Evropskoj uniji ide veoma sporo jer nemaju svi akteri iskreni interes za održivim reformama”, kaže Helbah.

On navodi da Nemačka zna da “te reforme nisu jednostavne i da je regionu potrebna jača podrška u približavanju EU”.

“Tu se radi o političkoj, ali i ekonomskoj podršci i impulsima za regionalnu saradnju koja krije mnoge neiskorišćene potencijale za jačanje regiona. Na posletku se radi o tome da prednosti približavanja EU postanu osetne za građane. Želimo da pomognemo konkretnim projektima”, naglašava nemački diplomata.

On dodaje da “to ne može biti jednosmerna ulica”.

“Ministar Gabrijel je, takođe, naglasio da nema popusta kod centralnih uslova kao što su vladavina prava, ljudska prava i borba protiv kriminala i korupcije. Glavna odgovornost je uvek bila i ostala u rukama političkih funkcionera šest zemalja Zapadnog Balkana, a ne u rukama EU!”, tvrdi Helbah.

Na pitanje šta te zemlje mogu da očekuju od Brisela i Berlina, on navodi da “u tom regionu nema partnera koji više doprinosi od Evropske unije i Nemačke, ako se posmatra bilateralno”.

“Mnogo godina podržavamo Zapadni Balkan – politički, finansijski, prenosom znanja, a investicije i trgovinu da i ne pominjemo. Privredno je Zapadni Balkan odavno deo Evrope. Nemojte potceniti značaj ovog obećanja: države regiona mogu postati članice jednog od politički najuticajnijih i ekonomski najjačih klubova sveta – ukoliko ispune uslove za članstvo”, objašnjava koordinator za Zapadni Balkan u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova.

Helbah navodi da je “za potencijalne investitore to privlačno, a tu su i trgovinske povoljnosti koje države Zapadnog Balkana imaju u odnosu sa EU” i dodaje da je “za ljude evropska perspektiva ne znači samo blagostanje već i bezbednosti i pravdu, dakle ono što u idealnom slučaju zovemo normalnim životom”.

“Inicijativa ‘Berlin plus’ bi trebalo da proširi dosadašnju podršku. Želimo da ojačamo regionalnu saradnju zemalja kako bi potom ulazak svih zemalja u EU bio olakšan. Kroz snažnu podršku reformskih napora trebalo bi da se podstakne transformacija u moderne pravne države”, smatra on.

Upitan odakle će doći novac, Helbah odgovara da ono što je Nemačka naumila “nije zadatak koji jedna zemlja sama može da iznese ili koji se naprosto rešava novcem”.

“To je zajednički poduhvat gde svi moraju vući u istom smeru: mi Evropljani zajedno sa ljudima na Zapadnom Balkanu. Važno nam je da Zapadni Balkan u Evropi ponovo dobije više pažnje i da se ojačaju reformske snage u regionu. Ne sme uvek da se priča samo o novcu. Možemo i želimo da pomognemo, ali same zemlje moraju da se prihvate neophodnih društvenih, političkih i ekonomskih promena”, navodi on.

Helbah kaže da “čak i da ne postoji EU ili politika proširenja, države Zapadnog Balkana bi morale da se menjaju” i dodaje da “nasuprot drugim zemljama i regionima, one imaju sreći što im EU pruža ruku i preuzima deo troškova transformacije”.

Upitan o oblastima u kojima će se ostvariti konkretna podrška, on objašnjava da se “radi o tome da se za ljude u regionu ostvare konkretne prednosti”.

“Recimo kroz projekte koji poboljšavaju odnose i saradnju država pa tako poboljšavaju ekonomsku klimu i stvaraju radna mesta. Tu spadaju i prekogranični infrastrukturni projekti poput autoputa između Srbije, Kosova i Albanije. Ludilo je što je tako komplikovano doputovati iz Beograda do Prištine ili Tirane, iako su ti gradovi zapravo u komšiluku”, smatra nemački diplomata.

On iznosi i predlog njegove zemlje za “regionalni samit o informacionim tehnologijama”, a da i “po svaku cenu moramo nešto uraditi kako bi ponudili mladima perspektive”.

“Ministar Gabrijel je predstavio ideje koje želimo da prodiskutujemo i razradimo sa našim partnerima. Ako sve bude išlo onako kako priželjkujemo, biće više mesta koja sprovode ideje. Svi ti tokovi treba da budu koordinisani iz Brisela”, navodi Helbah.

Dodaje da će “Nemačka, kao pokretač i motor ove nove balkanske inicijative, svakako posebno intenzivno pratiti sprovođenje predloga”.

Već smo dobili brojne pozitivne reakcije na inicijativu, kako iz Brisela tako i od drugih nacija koje su posebno angažovane u regionu, recimo Italije koja će 12. jula u Trstu biti domaćin sledeće konferencije Berlinskog procesa”, kaže koordinator za Zapadni Balkan u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova.

Na pitanje u kakvom odnosu ovo o čemu pričamo stoji sa idejom „carinske unije” ili „zajedničkog tržišta” regiona za koju se zalaže i komesar za proširenje Johanes Han, Helbah odgovara da “inicijativa sledi isti cilj, dakle upotrebu neiskorišćenog privrednog potencijala kako bi ljudi u regionu živeli bolje”.

“Ako se region zajednički ‘ponudi’, onda se isplati ulagati tamo. To stvara radna mesta i prihod. Dakle zemlje mogu odmah da čine napretke i to bez obzira na to koliko brzo ili sporo čine sledeće korake u procesu proširenja EU. Zato Nemačka izrazito podržava planove komesara Hana o stvaranju zajedničkog privrednog prostora u regionu”, navodi za DW Helbah, koji je do prošle godine bio ambasador Nemačke u BiH, a pre toga radio u ambasadama Nemačke u Kolumbiji i Srbiji.

Članak je prvobitno objavljen ovde

Komentari

komentari



Podeljeno