Naslovna > Regioni > Vojvodina > Došli iz Holandije da gaje ovce u Kolutu

Došli iz Holandije da gaje ovce u Kolutu

KOLUT – Tatjana i Bojan Šimičević došli su pre šest godina iz Holandije u Kolut i odlučili da se počnu baviti poljoprivredom. Iako u Kolutu nisu nikada živeli, niti su o poljoprivredi bilo šta znali, hrabro su se upustili u novi posao i danas su vlasnici farme ovaca romanovske rase.

Tatjana je rođena u Holandiji i majka joj je Holanđanka, a Bojan je u Holandiji odrastao. Ipak, pre šest godina ostavili su poslove kojima su se do tada bavili -Tatjana posao sportskog terapeuta, a Bojan dizajn i odlučili su da se vrate u selo u kome je rođen Tatjanin otac.

“Bilo nam je neobično, jer o poljoprivredi nismo ništa znali. Puno smo tražili po internetu, učili i još uvek učimo. Ipak mislim da je odluka da dođemo ovamo bila prava odluka i još uvek ne želim da se vratim. Za mene je ovo mesto gde želim biti”, kaže Tatjana.

U Kolutu su nameravali da porodično imanje iskoriste za bavljenje poljoprivredom, ali su vrlo brzo videli da klasična ratarska proizvodnja ne donosi mnogo zarade, pa su odlučili da se okušaju u ovčarstvu. Krenuli su sa šest ovaca romanovske rase, a danas imaju stotinak ovaca.

“Ovo je farma romanovske ovce, a to je najplodnija ovca na svetu. Mi se bavimo samo genetikom, što znači da prodajemo samo ženska grla. Za sada nam ide dobro. Ova ovca može da ojagnji tri jagnjeta i dobra je za ukrštanje sa domaćim rasama zbog plodnosti tih ovaca. Jedna farma zahteva da se o njoj brine 24 sata. Najmanje posla je oko hranjenja i pojenja ovaca, a najveći deo posla je na njivama gde treba obezbediti hranu za ovce”, objašnjava Bojan.

Sami na svom imanju proizvode sve što je potrebno za ishranu ovaca tokom godine i tako su zaokružili jedan ciklus. Ovce romanovske rase tek osvajaju Srbiju, pa Bojan planira i proširenje stada.

“Plan nam je bio 100 ovaca, a to smo ostvarili. Sada bi hteli više, ali mislim da ih neće biti preko 150, jer za toliko ovaca možemo proizvesti hranu na našim njivama”, kaže Bojan.

Pomoć države iz agrarnog budžeta do sada nisu imali. Ipak, ove godine nadaju se subvencijama.

“Kada smo mi kretali ova rasa nije bila priznata u Srbiji. Sada jeste i nadamo se ove godine subvencijama”, kažu domaćini.

Šimičevići su zadovoljni svojim životom u Kolutu, svakodnevno uče i usavršavaju svoju proizvodnju. Sloboda je ono što ističu kao prednost života u Kolutu i rada na sopstvenoj farmi.

Uz Tatjanu i Bojana su i njihovi sinovi Silvije i Luka. U kući se govori holandski, srpski i engleski jezik.

Članak je prvobitno objavljen ovde

Komentari

komentari



Podeljeno