Naslovna > Srbija Danas > Ekonomija > Poljoprivrednici nezainteresovani za prodaju pšenice državi

Poljoprivrednici nezainteresovani za prodaju pšenice državi

NOVI SAD – Jutros je preko Produktne berze počelo prijavljivanje zainteresovanih poljoprivrednika za prodaju ovogodišnjeg roda pšenice za potrebe Direkcije za republičke robne rezerve. Interesovanje poljoprivrednika za ovaj aranžman je slabo pre svega zato se tržišna cena približila onoj koju je Direkcija spremna da plati poljoprivrednicima.

Republička direkcija za robne rezerve najavila je da će kupiti do 32.600 tona merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda, domaćeg porekla, za 18 din po kg. Prijavljivanje poljoprivrednika zainteresovanih za prodaju pšenice počelo je jutros preko specijalozovane aplikacije na sajtu Produktne berze. Direktor berze Miloš Janjić kaže da je odziv poljoprivrednika relativno mali i da je do 13 časova ponuđeno samo 6.700 tona pšenice.

“Apliciranje poljoprivrednika i zadruga je manje od očekivanog pre svega zbog toga što se cena na tržištu nadmašila onu koju je ponudila Direkcija. Direkcija je izašla sa cenom od 18 din / kg sa PDV-om, a tržišna cena je 18,70 sa PDV-om”.

Poljoprivrednici koji su se elektronski prijavili, ne moraju da je prodaju sve dok ne potpišu ugovor sa Robnim rezervama. U praksi to znači da se na kraju uvek znatno manje pšenice proda, u odnosu na prvobitno ponuđene količine. Poljoprivrednik u Kuzminu Draško Danilović kaže da iako je pšenicu gajio na 100 hektara, rod neće ponuditi Robnim rezervama zato što je država kasno izašla sa ponudom, već kada je njegova pšenica uskladištena.

“Država uvek kasni. Znamo kada žetva počinje. I već kada su poljoprivrednici skinuli i uskladištili pšenicu pojavljuje se država da pšenicu otkupi”.

Inače, pšenica koju će Robne rezerve kupiti već mora biti uskladištena u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije. Minimalna količina merkantilne pšenice koju će Direkcija kupiti od porodičnog gazdinstva je 10 tona, a maksimalna 100 tona. Kada je o zadrugama, reč minimalna količina je 20 tona, a maksimalna 150 tona. Agrarni analitičar Čedomir Keco kaže da ponuđena cena od 18 dinara neće uticati na tržište pšenice.

“Do ovoga otkupa je došlo zbog toga što je držva odlučila da dopuni svoje rezerve pšenicom, a koje su uobičajeno između 70 i 80 hiljada tona. U ovim času nije poznato koliko one zapravo iznose”.

Keco kaže da proizvodnja pšenice na 250.000 hektara zadovoljava naše potrebe, a sve preko toga je predmet špekulacija na tržištu pa i niske cene. Poslednjih godina pšenica u Srbiji zauzima oko pola miliona hektara

“Mi u Srbiji moramo razgovarati o listi onih proizvoda koji mogu zameniti pšenicu na 250 hiljada hektara. To je složen i odgovoran posao. Ovo je verovatno poslednja godina priče o pšenici kao o profitabilnoj biljci. Ta priča “ne pije vodu” ukoliko nemate prinos između 6 i 7 tona po hektaru”.

Inače, kada je reč o prodaji pšenice Robnim rezervama poljoprivrednik Srđan Gucunski iz Bačkog Gradišta navodi negativno iskustvo od pre nekoliko godina, kada su ga uputili da pšenicu preda kod ovlašćenog skladištara udaljenog bezmalo 100 kilometara, a nakon toga kaže da je i obračun kvaliteta pšenice bio u najmanju ruku – nekorektan. Zato i ovaj poljoprivrednik pšenicu prodaje na tržištu a ne državi.

Članak je prvobitno objavljen ovde

Komentari

komentari



Podeljeno