Naslovna > Srbija Danas > Politika > Popović: Voditi dijalog u okviru Ustava i Rezolucije 1244

Popović: Voditi dijalog u okviru Ustava i Rezolucije 1244

BEOGRAD – Srpska narodna partija spremna je da iznese svoju platformu za dijalog o temi Kosova koja je zasnovana na dva suštinska principa, a to su poštovanje Ustava Srbije, po kojem je Kosovo neotuđivi deo Srbije i ima položaj suštinske autonomije, i poštovanje Rezolucije 1244 UN koja garantuje očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše države, rekao je ministar za inovacije i tehnološki razvoj, Nenad Popović.

On je, gostujući u jutarnjem Dnevnik RTS-a, istakao da kao ministar i kao predsednik Srpske narodne partije najsnažnije podržava inicijativu o unutrašnjem dijalogu o Kosovu koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić.

“Mislim da je o ovom najvažnijem pitanju Srbije važno čuti sve stavove i konačno uspostaviti nacionalno jedinstvo o politici prema Kosovu. O tome treba da se izjasne političke partije, nevladine organizacije, SANU, Srpska pravoslavna crkva. Postizanje nacionalnog jedinstva po ovom pitanju ima kljucni značaj za osnaživanje naših pozicija u daljim pregovorima sa Albancima”, rekao je Popović.

On je naglasio da je pored unutrašnjeg, veoma važno pokrenuti i “širi međunarodni dijalog o temi Kosova”.

“Pored dijaloga sa političkim partnerima iz EU, potrebno je započeti dijalog i sa prijateljskim zemljama poput Rusije i Kine koje principijelno štite nas suverenitet i teritorijalni integritet po pitanju Kosova, i koje sigurno mogu puno da nam pomognu “, istakao je Popović.

Marković: Tanka linija šta smemo,a šta ne po pitanju KiM

Potpredsednik SPS i istoričar Predrag Marković izjavio je danas da bi pokretanje unutrašnjeg dijaloga o KiM trebalo da bude početak zauzimanja iskrenog stava ili više stavova o tom pitanju i poručio da je prvo potrebno objasniti šta je moguće i dozvoljeno uraditi, a šta ne.

Govoreći za RTS o rešenju za Kosovo iz ugla istoričara, Marković je rekao da je to “jedinstvena situacija”, koja zahteva “neobično rešenje” i rešavanje pojedinih pitanja na fleksibilan i drugačiji način od “svega što smo do sada videli”.

“Do sada smo izbegavali da se suočimo sa tom najvećom traumom naše nove istorije, pretnjom gubitka Kosova. Moramo da objasnimo prvo u okviru političkih i intelektualnih elita, a onda i šire, šta je na stolu, koje su mogućnosti, šta je realno, šta može da se uradi, šta moramo, a šta ne smemo da uradimo. To je jedna tanka linija oko koje moraju da se dogovore političari, naučnici, privrednici itd”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Srbija nikada nije pokušala da “racionalno poređa po stolu mogućnosti” koje su pred njom, od kojih su neke vrlo gorke, a neke su bolje.

Marković je ocenio i da je “interesantan” stav lidera Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića da Srbija treba da uradi sve sem da formalno prizna stolicu Kosova u UN, ali upozorava da problem sa Uneskom ne može da se reši jednostavnim uključivanjem Kosova u tu organizaciju jer kosovske vlasti nisu u stanju da čuvaju srpske crkve.

Poslednji put kad su kosovske vlasti imali dodir sa srpskim crkvama, oni su ih palili 2004. godine, podsetio je Marković.

Prema njegovim rečima, problem Kosova ne može da se reši jednostavno i jednim potezom.

“Mi nastavljamo da živimo pored njih, sa njima, to je kao komplikovan razvod sa teškim imovinskim isprepletenim interesima u zemlji. Šta god da uradimo, mi ćemo godinama sa Albancima imati razne nevolje i muke”, rekao je Marković.

Komentarišući to što je Srbija izgubila po pitanju statusa Kosova podršku saveznika iz dva svetska rata, Marković smatra da će ih to skupi koštati.

“To što su nas izdali na kraju će im se obiti o glavu”, ocenio je Marković.

Upitan kako se to pitanje može rešiti i da li je bilo sličnih situacija u istoriji, Marković je rekao da nije.

“To je jedinstvena situacija i rešenje će morati da bude neko neobično rešenje. Znači pitanje suvereniteta, granica, briga o kulturnim ustanovama, moraće da se rešavaju na neke načine koji će biti fleksibilni, drugačiji od svega što smo do sada videli”, rekao je on.

Podsetio je i da je književnik Dobrica Ćosić prvi pokrenuo pitanje pravednog rešenja u odnosu Srba i Albanaca, ali da ga tada niko nije slušao.

“U međuvremenu su stvari eskalirale. Ono što bi Albanci pevajući prihvatili 1989. godine, sada je njima premalo”, zaključio je Marković.

Članak je prvobitno objavljen ovde

Komentari

komentari



Podeljeno