Naslovna > Slobodno vreme > Život > U Srbiji anksiozno čak 80 odsto dece

U Srbiji anksiozno čak 80 odsto dece

NOVI SAD – Problemi u porodici i loši odnosi, alkoholozam oca ili majke, pritisak u školi, kao i drugi problemi navode većinu adolescenata na pomisao o samoubistvu, a neretko se dešava i da neki pređu tu granicu i realizuju svoje misli.

Nedavno se u dva dana ubilo dvoje maloletnika u Srbiji, a to nisu prvi takvi slučajevi od početka godine. Mnogi pamte kada se prošle godine tinejdžera obesio o drvo pored Tise zbog, kako se pretpostavlja, nemaštine u kojoj je živeo. Psiholog Aleksandar Šibul kaže da roditelji često ne primećuju promene na svojoj deci, jer su obuzeti svojim mukama, a najveća od svih je siromaštvo.

Škola je za decu frustrirajuća, jer nastavnici imaju zahteve, a ništa ne nude, ocenjuje Šibul. Smatra da deca ne mogu da odgovore na pritisak i sve što se od njih traži, stalna odgovaranja i kontrolne zadatke.

“Istraživanje iz 2012. godine pokazalo je da je u Srbiji 80 odsto dece anksiozno. Upitanju je faktor škole, koji je negativan. Pred decu se postavlja standard, svojevrsna uravnilovka, a u odnosu na standard neki su pametniji, a neki lošiji. Nastavnike zanima izlaz, rezultat, a ne dete pojedinačno. Takav pritisak je za decu težak i istiskuje malo biće iz života”, navodi Aleksandar Šibul i napominje da je škola tek jedan od faktora sredine koji utiču na mlade ljude tako da ih vode i u samoubistvo.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, izjavila je u februaru povodom početka rada Nacionalnog kontakta centra za bezbednost dece na internetu, da sada svi građani, uključujući i decu i maloletna lica, mogu da se obrate tom centru ukoliko žele da dobiju savete iz oblasti bezbednosti na internetu ili upute prijavu ugrožavanja bezbednosti dece na internetu. Građani mogu da prijave zloupotrebu interneta i ugrožavanje bezbednosti dece na internetu na broj telefona 19833, slanjem mejla na adresu [email protected] ili putem elektronske prijave na portalu www.pametnoibezbedno.gov.rs.

Faktori sredine su i siromaštvo, svađe, trzavice i nesređeni odnosi, a često i alkoholizam u porodici.

“Roditelji su obuzeti sobom i svojim problemima i ne vide probleme deteta. Takva je situcija u haotičnim porodicama. Neki ne vide šta se dešava, a neki nemaju ni čulo da primete promene kod deteta. Mnogi ne znaju kome da se obrate, nije im lako da dođu do psihologa, a odlazak kod privatnog psihologa košta. Ljudi ne mogu da se reše problema, a siromaštvo je najveći faktor takve situacije. Većina ljudi danas živi teško i imaju novca samo da pokriju osnovne potrebe”, smatra Šibul.

Ocenjuje da je u našim porodicama jako prisutan i alkoholizam, te deca iz takvih porodica rastu u očaju, u uslovima iz kojih ne znaju gde i kako da pobegnu, što je sve jedna velika nesreća.

“Statistika kaže da u našoj zemlji svake godine na 7.000.000 ljudi njih 1.000 izvrši samoubistvo. To možda statistički nije veliki broj, ali realno to jeste veliki broj samoubistava. Pored toga, koliko je još dece koje pomisle na samoubistvo, a to su verovatno svi adolescenti. Neki od njih to i učine. Oni koji nemaju izlaz”, izjavio je sagovornik.

Nedavno je i do naše zemlje stigla igrica “plavi kit” u kojoj se deca pozivaju na samopovređivanje, a onda i na samoubistvo. U svetu je do sada oko 130 dece izvršilo samoubistvo “po nalogu” igrice, a kod nas na sreću, toga još nije bilo. U janosti se pojavila informacija o jednom jedanaestogodišnjem dečaku koji je pokušao da obriše igricu, ali su mu stigle pretnje da će mu pobiti porodicu, ako to učini. U igrici deca dobijaju zadatke koje treba da ispune, a oni uključuju samopovređivanje i svaki naredni zadatak opasniji je od prethodnog. Šibul kaže da roditelji treba da proveravaju šta im deca rade, pa i da vide kako provode vreme na internetu.

“Ne treba da se dozvoli bezuslovno korišćenje interneta, ali je pitanje koliko to roditelji mogu da kontrolišu i kolike su im kognitivne sposobnosti i znanje na osnovu kojih mogu da provere i vide šta im deca rade. Da bi neko bio dobar roditelj trebalo bi da bude psihički zdrav i ima prave sisteme vrednosti. Da stalno radi na sebi. A za to spremno tek oko pet odsto ljudi”, kaže Šibul i zaključuje da su u ovim situacijama u pitanju višeslojni problemi.

Članak je prvobitno objavljen ovde

Komentari

komentari



Podeljeno