Naslovna > Srbija Danas > Politika > “Nećemo u NATO, nećemo u ODKB, hvala…!”

“Nećemo u NATO, nećemo u ODKB, hvala…!”

KRAGUJEVAC – Moj poziv na dijalog ne znači priznanje Kosova, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i poručio “svetskim silama” da ne vode srpsku politiku.

On je to rekao povodom pitanja novinara kako vidi izjavu ruske istoričarke Elene Guskove da otvaranje dijaloga vodi priznanju Kosova.

“Srpsku politiku vodi srpsko rukovodstvo u skladu sa srpskim državnim i nacionalnim interesima”, naglasio je Vučić.

Prema njegovim rečima, Srbija je danas više nego ikada izložena različitim pritiscima, sa različitih strana.

“Niko nije zadovoljan pozicijom Srbije, jer je ona nezavisna država i brine o svojim interesima u uslovima sve većeg sukoba velikih sila, kada proteruju 750 i više lica iz diplomatskih predstavništva, pa je razumljiva zaoštrena retorika”, ocenio je Vučić.

Dobro što Tadić učestvuje, iako stolicu u UN nije pre pominjao
Vučić je povodom stava bivšeg predsednika Borisa Tadića da Kosovu treba dati stolicu u UN, izjavio da je dobro što učestvuje u dijalogu, “makar mu to nije bila ideja kad je bio na vlasti”.

Vučić je, odgovarajući novinarima, rekao da je dobro što se čuju različiti glasovi, od Tadićeve ideje do Vojislava Šešelja i Lazareve kletve, pa do tri, četiri predloga koja su stigla iz vlade.

“Dobro je da su se ljudi ‘otvorili’ i da govore šta misle”, rekao je predsednik.

Dodaje da ćemo tako moći da vidimo “šta je realno, šta moguće, a šta ne smemo da izgubimo ni po koju cenu”.

On je dodao da svi očekuju da se Srbija opredeljuje.

“Srbija ne sedi na dve stolice, kako neki tvrde. Srbija ima svoju, srpsku, stolicu i neće ničiju tuđu. Sami biramo svoj put u budućnost”, podvukao je Vučić.

Veoma oštro odbacio je tvrdnje da je poziv na dijalog put ka priznanju Kosova: “Ovo je samo poziv na dijalog, rešenja nisu gotova. Prekinite da izmišljate na svim stranama. Neću da izlazim sa rešenjima, dok ne čujem stavove kompletnog društva”, podvukao je Vučić.

Kazao je i da Srbija ne želi da bude deo nijednog vojnog saveza:

“Imamo svoju vojsku, koja jača i koja će biti sve snažnija. Prekinite sa svih strana da vodite politiku Srbije. Nećemo u NATO, hvala. Nećemo u ODKB, hvala”, zaključio je Vučić.

Guskova je, inače, ovih dana rekla da je poziv srpskog predsednika na unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji došao dosta kasno, jer je “crvena linija” pređena, te dodala da Srbija nikada neće biti primljena u EU, ali da je potrebna u NATO-u.

Ona je, za Radio Beograd, istakla da je poziv za unutrašnji dijalog o Kosovu došao “kada je toliko papira potpisano, kada je godinama trajao pregovarački proces, kada je sve pri kraju”, te upitala zašto o priznavanju Kosova tome ne bi bio raspisan referendum.

Istovremeno, Međunarodni institut za jugoistočne i balkanske studije (IFIMES), iz Ljubljane, ovih dana je objavio da u “određenim međunarodnim političkim krugovima” postoji koncept prema kojem bi novim strategijskim dogovorom između SAD i Ruske federacije “Srbija mogla postati deo interesne sfere Ruske federacije kroz Organizaciju Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB)”.

Poseta Vašingtonu dala podsticaj saradnji

Vučić je primio danas ambasadora SAD Kajla Skota, a dvojica sagovornika su se saglasila da je Vučićeva poseta Vašingtonu, na poziv potpredsednika SAD Pensa, dala značajan podsticaj nastavku saradnje i razvoju političkih i ekonomskih veza dve zemlje.

Skot je Vučiću uručio pismo predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, kojim mu se zahvaljuje na čestitki upućenoj povodom nacionalnog praznika – Dana nezavisnosti, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

Na sastanku je konstatovano da su bilateralni odnosi dveju zemalja u usponu i da SAD kontinuirano podržavaju napore Srbije da ispuni uslove za članstvo u Evropskoj uniji, ojača vladavinu prava, modernizuje ekonomiju i bude stub stabilnosti u regionu.

Sa Majklom Pensom sutra će razgovarati i premijerka Ana Brnabić u Podgorici, na sastanku američko-jadranske povelje.

Vučić i Nikolići obišli Centar za vantelesnu oplodnju u Kragujevcu

Vučić je obišao novoizgrađeni Centar za vantelesnu oplodnju (VTO) pri Ginekološko akušerskoj klinici Kliničkog centra Kragujevac, zahvaljujući kojem će ta zdravstvena ustanova moći da pomogne parovima, koji imaju problem da obezbede potomstvo.

Centar su, sa predsednikom, obišli i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom Tomislav Nikolić i Dragica Nikolić, predsednica Upravnog odbora Fondacije “Dragica Nikolić”, koja je pomogla izgradnju, kao i gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić.

aleksandar vucic tomislav nikolic dragica nikolic jpg

Visoke goste dočekao je direktor Kliničkog centar u Kragujevcu Predrag Sazdanović.

Izgradnja Centra počela je krajem 2016. godine u okviru Ginekološko akušerske klinike KC Kragujevac nadgradnjom trećeg sprata Hirurškog bloka.

Ministarstvo zdravlja obezbedilo je medicinsku opremu u vrednosti od oko 50 miliona dinara, dok je sredstvima Fondacije u iznosu od oko 84 miliona dinara dograđeno 350 kvadrata novog prostora.

Zdravstvena ustanova je, iz svojih sredstava, obezbedila nabavku nemedicinske opreme za sobe za pacijente, operacionu salu, laboratoriju i druge prostorije.

Klinički centar Kragujevac do sada nije imao mogućnost da obavlja vantelesnu oplodnju u svojoj ustanovi, zbog čega je oko 150-200 parova godišnje upućivano u druge zdravstvene Centre za VTO.

Izgradnjom Centra pri GAK u kragujevačkom Kliničkom centru za parove sa sterilitetom, iz regiona od oko dva miliona ljudi koje specijalističkim medicinskim uslugama pokriva KC Kragujevac, biće obezbeđena medicinska dijagnostika i usluga.

“Džabe nam sve, bez više dece”

Predsednik Vučić je ukazao da su nam deca najvažnija i da je sve, šta god uradili u ekonomiji i politici, osuđeno na propast, ukoliko se ne promeni demografska politika i ne poveća broj stanovnika.

Vučić je podvukao da imamo čitavu jednu generaciju manje od nekih drugih zemalja, generaciju radnika, učenika, obrazovanih ljudi, i da ako to ne razumemo, da su nam deca najvažnija, “džabe sve što radimo”.

On je u tom smislu Srbiju uporedio sa Turskom, gde je prosečna starost 27 godina dok je kod nas 44.

Kako je rekao, to nije problem samo ekonomije, jer i mnogo bogatije i razvijenije zemlje imaju isti, već je to problem nacionalne svesti.

Ipak, navodi, u Srbiji je ove godine rođeno 6,7 odsto više beba nego prošle godine, ali se ne treba prerano radovati.

Predsednik Srbije je posebnu zahvalnost uputio fondaciji “Dragica Nikolić”, koja je za Centar za vantelesnu oplodnju u Kragujevcu izdvojila više od 700. 000 evra, uz 50 miliona dinara koje je uložila država i pet koje je uložio kragujevački Klinički centar, rekavši da je dobro što je porodica Nikolić iz tog grada, pa se pobrinula “da ne ode sav novac u Beograd”.

Vučić kaže da bi voleo da se to otvaranje obeležilo i još svečanije, te izrazio žaljenje što ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović nije mogla danas da bude u Kragujevcu.

“Već smo razgovarali da će ona (Đukić Dejanović) imati veći budžet za sledeću godinu, jer ako to ne promenimo, šta god da uradimo u ekonomiji i politici, osuđeni smo na propast”, istakao je predsednik Srbije.

Centar za vantelesnu oplodnju (VTO) ustanovljen je pri Ginekološko akušerskoj klinici Kliničkog centra Kragujevac, zahvaljujući kojem će ta zdravstvena ustanova moći da pomogne parovima, koji imaju problem da obezbede potomstvo.

Centar su, sa predsednikom, obišli i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, predsednik Nacionalnog saveta za koordonaciju saradnje sa Rusijom i Kinom Tomislav Nikolić i Dragica Nikolić, predsednica Upravnog odbora Fondacije “Dragica Nikolić”, koja je pomogla izgradnju, kao i gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić.

Visoke goste dočekao je direktor Kliničkog centar u Kragujevcu Predrag Sazdanović.

Izgradnja Centra počela je krajem 2016. godine u okviru Ginekološko akušerske klinike KC Kragujevac nadgradnjom trećeg sprata Hirurškog bloka.

Ministarstvo zdravlja obezbedilo je medicinsku opremu u vrednosti od oko 50 miliona dinara, dok je sredstvima Fondacije u iznosu od oko 84 miliona dinara dograđeno 350 kvadrata novog prostora.

Zdravstvena ustanova je, iz svojih sredstava, obezbedila nabavku nemedicinske opreme za sobe za pacijente, operacionu salu, laboratoriju i druge prostorije.

Članak je prvobitno objavljen ovde

Komentari

komentari



Podeljeno